Улоге:

Госпођица Јулија

МИЉАНА САПУН

Жан

СЛОБОДАН НОГАВИЦА

Кристина

МИЛИЦА БУКВИЋ

Сценографија: ПЕРИЦА САМАЦ, СНЕЖАНА ДАВИДОВИЋ, дизајн свјетлa, свјетло мајстор: ПЕРИЦА САМАЦ, костим: ЗОРА ЈОВОВИЋ, гардаробер: ЈОВАНА ХОРВАТ, реквизитер: МАРИЈА САМАЦ, дизајн звука: СВЕТЛАНА МИЛЕТИЋ, шминка: СНЕЖАНА ДАВИДОВИЋ, фризура: КСЕНИЈА ВУКОРЕП, техника: СТЕВАН ХОРН, изршни продуцент: КАМЕНКО БЕРТИЋ, дизајн плаката и афише: ДРАГАНА БЕРТИЋ

/трајање: 75 минута/

О ПРЕДСТАВИ

Овај зид је као копрена која сасвим одваја простор свакодневне рутине и живота од трагичних догађаја једне ивандањске ноћи. На овом зиду, од танког провидног платна, виде се само сенке кухињског прибора и, у дубини, повремено назиру неки од јунака.

Његовим постојањем хтело се указати на одвојеност и непомирљивост два света, света богаташа и њихових слугу, као и на трагичне неспоразуме са још трагичнијијм крајем када ти светови почну да се прожимају.

Јер, и у оним ретким случајевима када се поверује да љубав и скоро исте трагичне животне приче госпођице Јулије и слуге Жана могу да буду основа за превазилажење свих неспоразума и судбински одређених позиција, ипак се све завршава трагично јер, на симболичко/значењском нивоу, та танка копрена заувек раздваја њихове животе.

Његова права, невидљива функција добија баш на значају и значењу у подцртавању немогућности спајања или прожимања ова два света. Чак и онда када, од безазленог плеса полако почну да крену у неку форму зближавања они остају осуђени на трагичан крај, јер ти светови су просто неспојиви упркос томе да се улоге џелата и жртве неколико пута мењају.

У сведену сценографију са само још једним издуженим столом лепо се уклопио и сведени глумачки израз. Подупрта минималистичким мизансценским решењима, глума, без великог геста и психологије додатно потвђује јединство свих елемената представе. Госпођица Јулија треба да буде виђена и изван аматерског контекста.

Симон Грбовац, Нови Сад
 

 

О ПОЗОРИШТУ, сасвим кратко...

Шестог јуна 1945. године основано је позориште у Кули, било га је и раније, још 1928. игране су представе...

Носила је ова кућа разна имена, идеолошка, фразеолошка...али публика нас зове једноставно: ПОЗОРИШТЕ...

Награђивани свим постојећим и измишљеним наградама, одликовани  и...није пристојно хвалити се толико...

Више од пол века добри смо домаћини непрофесионалним представама целе Србије...

У времену опште естрадизације, свеопште деградације вредности, постојимо још увек и само ретки знају колика је то срећа...

Много богатије и веће средине од наше не могу се похвалити ничим сличним...

ПОЗОРИШТЕ СТАНУЈЕ КОД НАС...

О РЕДИТЕЉУ

ФУАД ТАБУЧИЋ, глумац и редитељ. Рођен 1976. у Тузли, одрастао у Трстенику. Апсолвирао машинство и дипломирао глуму.

Слободни је умјетник, режира у аматерским и професионалним позориштима. Игра за дјецу и одрасле у својој продукцији, али и по позориштима у Београду, Вршцу, Крушевцу... Играо на филму и телевизији.
 

О ПИСЦУ

АУГУСТ СТРИНДБЕРГ (Стокхолм, 1849-1912.) био је шведски писац, драматург и сликар.

Стриндберг се сматра једним од најзначајних шведских писаца и зачетником модерног театра. Рођен је као четврто од једанаестеро дјеце сиромашног трговца Карла Оскара Стриндберга и његове служавке Елеоноре Норлинг.

У својим аутобиографским дјелима, посебно роману „Служавкин син“, своје детињство је приказивао тежим него што је заиста било. Радио је као кућни учитељ, чиновник у телеграфском уреду, глумац, библиотекар, новинар, а окушао се и у студију медицине.

Три пута се женио. Његов однос према женама био је прилично проблематичан - од мишљења да жене и мушкарци имају иста права у „Браковима I“, до мизогинијских стајалишта у „Браковима II“ и другим дјелима.

Писао је романе, новеле, приповијетке, пјесме, критике, писма, али је највећу вриједност достигао у драмама, посебно натуралистичким, на примјер „Госпођицом Јулијом“, којој претходи Предговор, значајан манифест натурализма; док се драме „Игра снова“ и „Сабласна соната“ сматрају претечом експресионизма. Његов натурализам разликује се од натурализма Емила Золе.