Сезона: 2018/2019. (174. премијера од оснивања)

Улоге:

Лудак / Цвијета ЈОВАНОВИЋ МУЧАЛИЦА

Управник полиције / Зоран РАДУЛОВИЋ

Комесар Калабрези / Милорад БЈЕЛАН

Комесар Бертоцо / Милан ИВАНИЋ

Агент / Биљана БЈЕЛАН

Новинарка Марија Фелети / Гордана МЕШТЕР

Превод: Иво ЈУРИША, сценографија, избор костима, музике, дизајн свјетла: Игор ПАВЛОВИЋ,  мајстор звука: Зоран ДРАГИЋЕВИЋ, мајстор свјетла: Кристина РАДУЛОВИЋ, Душан НИКОЛИЋ, декоратер: Јожеф КЕРЕКЕШ, техника: Сретен ИВАНИЋ, Лука КЕРЕКЕШ, Драгослав МИШКОВИЋ, Страхиња НИКИЋ, инспицијент: Бојана КОВАЧ, шминка: Андријана МИФКА, израда сценографије: Атила РАПОТИ, кројачки радови Розика САБО, плакат и афиша Лука БАТИНИЋ, фото: Зоран РУЖИЧИЋ, организација: Драгиша ДУРИЧИЋ, продукција: Милан ВУЈАКОВИЋ

/трајање представе: 80 минута/

РИЈЕЧ РЕДИТЕЉА

Дарио Фо је за мене одувек био фасцинантна и јединствена појава светског позоришта. Глумац, редитељ, писац, активиста, левичар, борац за права радника… Заједно са супругом Франком Раме је више од педесет година писао и изводио бритке и сатиричне комаде у којима су исмеване и критиковане аномалије италијанског друштва, због чега су Франку Раме 1973. године отели италијански жандарми из десничарских кругова, брутално је претукли, силовали и запретили да ће је убити ако проговори о томе. Два месеца након ужасног догађаја вратила се на сцену са монодрамом “Силовање”. Њихова снага и истрајност да не одустану од борбе за нормалан живот је награђена 1997. године, када је Дарио Фо добио Нобелову награду за књижевност.

У спомен на страдање Франке Раме која је била неодвојив део Фоовог живота и рада, желео сам да Лудака (глумца) у нашој представи игра глумица.

Дарио Фо је знао да се против система који није заснован на правди и истини може борити уметношћу, сатиром и смехом. Ова фарса је написана према истинитом догађају из 1969. године када је у експлозији бомбе у Пољопривредној банци у Милану погинуло 16 грађана. Полиција је осумњиченог анархисту Дованија Пинелија и након тродневног испитивања избацила кроз прозор са четвртог спрата. Пинели је погинуо на лицу места. Починиоци су на све начине покушали да прикрију ово убиство у чему су имали несебичну подршку оних од горе. Ослобођени су због недостатка доказа.

На крају се испоставило да су за експлозију у банци и за још 177 бомбашких напада одговорне десничарске групе које су за нападе окривиле анархисте како би од власти и полиције затражиле уништење и забрану анархистицких организација у Италији.

…1920. године у Њу Јорку, анархиста Андреа Салседо приликом полицијског испитивања бачен је кроз прозор са четрнаестог спрата…

ИЗВОД ИЗ КРИТИКЕ селектора Давида Кецмана

Поставком дела „Случајна смрт једног анархисте“ Дариа Фоа  редитељ Игор Павловић је успео да у сарадњи са изванредним глумачким ансамблом Позоришта „Стеван Сремац“ у Црвенки, ову некад „само“ фарсу преобрази у гротеску и то са елементима не само комедије, него и драме која је од самог почетка са отвореним наговештајем увек могуће трагедије. Током сценске реконструкције „несрећног случаја“ са тзв. анархистом, накнадним прављењем и реализацијом сценарија којим ће се и сценски, пред јавношћу, „разјаснити“ злочин, истовремено се разобличава и разоткрива и видно, свима знано, и оно невидно, тајно функционирање државног механизма.

Даровит и вешт, изразито машовити, иновативни редитељ Игор Павловић при поставци се до крајности усредсредио на остварерње властите замисли да његова креација буде и остварена и од стране гледалаца доживљена, односно препозната као метафора свевременског зла, тираније лудачке силе над здравим разумом, над слободом која је без икакве шансе да се „одвоји“, да се ослободи од дејства продужене руке увек скривене иза „апарата“, испирања мозга свим средствима, ангажовањем свих државних инстутиција, полиције, судства, јавних гласила...

На сцени је ансамбл-представа, дакле игра са нагласком на глумачком садејству у сваком од мноштва сценских призора. Похвала целом ансамблу, али ваља признати сву тежину задатка који на себе примају и са великом умешношћу га остварују најпре Цвијета Јовановић Мучалица (у лику Лудака, али и других такође уверљиво остварених ликова при својој „нужној“ метаморфози при реализацији идеје да је лудост мајка свих зала, свих гадости), као и Зоран Радуловић (Управник полиције). Без мањкавости је такође игра Милорада Бјелана (Комесар Калабрези) и  Биљана Бјелан (Агент), а за ефектну бравуру похавла глумици Гордани Мештер (Новинарка, као „укроћена горопад, Марија Фелети). Колико му уопште пружа епизода, лик Комесара Бертоца, толико и даје млади глумац Милан Иванић.

Редитељ Игор Павловић, уз избор костима, музике и дизајна светла истовремено је и аутор и посве оригиналне сценорафије која је таква да током целе представе има „улогу“ сценског реквизита. Креација која садржи мноштво цитата (из немог филма, највише), лепе, у погледу ликовности, сценске призоре, садржају/игри примерену кореографију, маске, костим... Речју, по свему необична, изванредна представа, али ваљало би поразмислити о могућности ефектнијег скраћивања, односно избегавања слика већ виђених током представе.

О ПОЗОРИШТУ

ПОЗОРИШТЕ „СТЕВАН СРЕМАЦ“ ЦРВЕНКА основано је 1946. године и у континуитету ради 73 године. Од оснивања позориште је изнијело 174. премијере са укупно 2.845 реприза.

Данас позориште ”Стеван Сремац” чини дјечији и први извођачки ансамбл. О успјесима и учешћима позоришта свједоче признања, награде и плакете са готово свих престижних фестивала у Србији и региону.

О РЕДИТЕЉУ

ИГОР ПАВЛОВИЋ рођен је 24.02.1976. године у Новом Саду, гдје је на Академији уметности завршио глуму у класи професора Михаила Јанкетића (2002). Од 2002. запослен у Народном позоришту у Суботици, а од 2006. стални је члан ансамбла драме Српског народног позоришта. Играо до сада у педесетак представа у репертоарима професионалних позоришта Војводине. Режира представе у професионалним и аматерским позориштима као и у трупи „Артериа“ чији је оснивач. Стални је сарадник Градског позоришта Бечеј, гдје у Омладинском драмском студију ради са младим глумцима. У посљедњих неколико година представе Бечејског градског позоришта у његовој режији освојиле су преко 60 награда на фестивалима у земљи и иностранству. Тренутно је на мастер студијама из мултимедијалне режије на Академији уметности у Новом Саду.